Korišcenje biogoriva - korak bliže Evropi
Neiskorišcene mogucnosti za gorivo buducnosti?
Sve su bliži tržišta hrane i energenata - poljoprivreda se više ne bavi samo proizvodnjom hrane

Biogorivo je gorivo buducnosti. Bosna i Hercegovina je zemlja koja ima veliki prirodni potencijal za uzgoj sirovina od kojih se ono proizvodi. Na žalost, šansu za razvoj u ovom smeru Vlada još uvek ne prepoznaje. Proizvodnja biogoriva dala bi zamah poljoprivredi. Sadašnji stepen obradivosti je vrlo nizak. S obzirom na to da je cena nafte na svetskom tržištu krece 125$ po barelu, a biogorivo je u proseku za 40 % skuplje, lako je zakljuciti da ce u buducnosti uzgoj sirovina za biogorivo biti isplativo.

Devastacija plodnog zemljišta

Poljoprivreda više nije oblast koja se bavi samo proizvodnjom hrane. U novije vreme se, pored tržišta robe, razvija i tržište energije, na kome ona igra sve važniju ulogu. Naime, tržište hrane i tržište energije se približavaju, a spona je upravo u biogorivu. Iako BiH raspolaže prirodnim potencijalom za proizvodnju sirovina za izradu biogoriva, ona ih gotovo uopšte ne iskorišcava. Razlozi za to su mnogobrojni.
Najpre, globalno zagrevanje dovodi do sve dužih sušnih razdoblja, s kojima se BiH ne može nositi jer nema adekvatno razvijen sistem navodnjavanja. Potrebno je optimizovati potrošnju vode i izgraditi kanale i brane iz kojih ce se padavine iz kišnog perioda koristiti u vreme letnjih suša.
Po recima profesora doktora Samira Ðuga sa Prirodno-matematickog fakulteta, veliki problem je i neplanska gradnja: "EU nas prepoznaje kao poljoprivrednu zemlju, medutim, mi to dosta zanemarujemo, imamo divlju gradnju na najplodnijem zemljištu i tome se ne vidi kraj. Ono što su naše poljoprivredne površine mi konvertujemo nepovratno u gradevinske objekte. Dobar primer za to je dolina reke Lašve gde se grade industrijski i trgovacki centri".
Najveca devastacija plodnog zemljišta odvija se na opštinskom nivou, gde se dozvole za gradnju dodeljuju po principu nepotizma.
Migracija stanovništva u ratnom periodu uzrokovala je napuštanje velikih i plodnih oblasti, te je stepen obradivosti je pao ispod 50%. Razlog tome je 15-ogodišnje ne ulaganje u taj sektor. Prinos uljane repice, jedne od sirovina za proizvodnju biodizela, po hektaru iznosi 2.2 tone. Evropski prosek je 4 tone.

PREDNOSTI BIODIZELA U ODNOSU NA DIZEL
" Ne zahteva prepravke na motorima,
" Ne treba menjati transportne i skladišne sisteme,
" Smanjuje se emisija štetnih gasova,
" Osnovne sirovine su obnovljive,
" Umanjuje se potreba za uvozom nafte i rizik u snabdevanju,
" Na ekonomskom planu se povecava zaposlenost, industrijska proizvodnja, dodatno se prelivaju sredstva ka poljoprivredi, razvijaju se ruralne sredine.

Prostorni plan - uslov za razvoj poljoprivrede

Dva osnovna nacina za povecanje obradivih površina su donošenje zakonske regulative i razvijanje irigacionog sitema.
Izradom prostornog plana utvrdice se tacan broj obradivog poljoprivrednog zemljišta. Magistar Nusret Dreškovic, geomorfolog ukazao je da trenutno stanje nije ni malo ohrabrujuce: "Sadašnja situacija, na žalost, ne ide na ruku kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Kod nas je još uvek na snazi stari prostorni plan iz 1984. godine koji nije fiksno odredio parametre koji se ticu poljoprivrednog zemljišta i prostora koji ono obuhvata. Oni su više opisnog karaktera i ne odgovaraju današnjim potrebama".
Neophodno je, takode, izvrštiti klasifikaciju kako bi se odredilo koje zemljište odgovara kojem tipu kulture. Ovo je preduslov za bilo kakvo inostrano ulaganje. "Poljoprivreda se ne može razvijati sama od sebe. Poljoprivrednici moraju imati garanciju da ce njihovi proizvodi biti otkupljeni". Prof. Dr Selim Škaljic sa Prehrambeno-poljoprivrednog fakulteta dodao je da se još mora raditi i na edukovanju poljoprivrednika koji nisu upoznati sa prednostima gajenja uljane repice, a od koje bi mogli vrlo dobro zaradivati.

Zakoni kocnica investicijama

Iako za to postoji interes i resursi, u BiH još uvek nije izgradena ni jedna fabrika za proizvodnju biogoriva. Diplomirani inženjer mašinstva, Azrudin Husika iz Centra za ekonomski, tehnološki i okolinski razvoj, navodi nam razloge za to: "Najvažnija je lokacija, da li ima recni pritok, da li je luka u blizini ili železnica, a ovde je železnica nerazvijena, a da ne govorimo o nekim lukama. Na drugom mestu je fleksibilnost postrojenja, a tek na trecem cena. Ali ono što najviše koci strane investitore je nedostatak pravnog okvira. Realno gledajuci, kapaciteti postoje, prirodni input je tu, ali barijere su ljudske prirode".
Jedan od zahteva koje Evropska unija postavlja je da do 2010. na njihovim pumpama bude 5,75% biogoriva, a do 2020. vec 20% ovog energenta. Stoga je potrebno da se menja struktura proizvodnje, da se snime raspoloživi resursi i da se napravi dobar model, koji bi zadovoljio i potrebu za energentima, ali i za ishranom. Ukoliko se svi uslovi ispune BiH može postati znacajni ucesnik na tržištu biogoriva.

OBNOVLJIVI OTPAD
Još jedan od obnovljivih izvora energije je i biomasa, koja se proizvodi od šumskog otpada, a koga BiH ima na pretek, s obzirom na to da je veliki deo njene površine pod šumom. Od ove mase se mogu izradivati mnogi predmeti koji se danas izraduju od spororazgradivog materija. U BiH su se pocele pojavljivati fabrike koje se bave proizvodnjom biomase.

Milica Stošic
Andrej Dimitrijevic
Ivan Pavlovi